Grill Merak

Četrnaesti februar 2007. godine, dan koji je iza nas ostavio je brojne uspomene. Svako ko je deo svog vremena tog dana poklonio nekome ko mu je drag i do koga mu je stalo shvatiće smisao onoga čime smo se mi bavili proteklih sedmica a i u čemu je učešće uzeo veliki broj građana Šida. Radi se o najvećem događaju te vrste. Humanitarnom danu posvećenom deci Principovca. Za organizaciju su se pobrinli Kulturno obrazovni centar i Radio Šid uz pomoć mnogobrojnih sponzora među kojima se ističu „Grill Merak“, „Frizerski studio V.I.P.“ i „Discotheque Picasso“ a da sve medijski bude propraćeno pobrinula se „Regionalna Sremska TV“.

 

Osmesi na licima mališana se ne mogu platiti. Njihova sreća je nešto neizmerno. Maršuta koja je počela već u ranim juarnjim časovima, pripremama za polazak u Šid, mesto na koje oni baš ne odlaze tako često, sastojala se iz par relacija. Prva i jedna od ukusnijih deonica bila je u Ulici Nikole Tesle 46, svima dobro poznata adresa „Grill Merak“-a. Dočekala su ih nasmejana i još više nego obično ljubazna i prijateljski raspoložena lica svih zaposlenih u tom carstvu specijaliteta sa receptima iz Leskovca. Miris ćevapa, pljeskavica, raznih gurmanskih đakonija bio je neznatan naspram sreće koja je bila tako vidljiva. Već na početku je Srđan, inače sedamnaestogodišnji distrofičar u kolicima, rekao kako mu je ovo najsrećniji dan u životu. Bilo je nešto oko trnaest časova kada su se svi zajedno uputili dalje, krenuli su kako bi ovih petnaestak devojčica i dečaka dobilo potpuno nove frizure. Za tako važan poduhvat zakucali su na vrata „Frizerskog studija V.I.P.“ gde su ih sve članice tog uspešnog tima drugarski primile na druženje sa koga su zadovoljni, sa pomalo kraćom kosom, kojim pramenom ili jež frizurom krenuli u veliku salu bioskopa da zajedno sa glumcima amaterskog pozorišta „Branislav Nušić“ poklone mnogobrojnim posetiocima neke šaljive odlomke ali i poneku skrivenu poruku. Sve ih je obradovao odziv humanih građana našeg Šida među kojima je najveći broj bio onih najmlađih koji su uživali u predstavi „Snežna kraljica“. Posle višeminutnog aplauza krenuli su na rođendansku žurku u „Discotheque Picasso“ i tamo uz nesumljivo dobar provod čestitali „Picassu“ peti rođendan. Ogromna torta od čak četrdeset kilograma uspela je da zadovolji svakog mališana ali i odraslog posetioca „Picassa“ te večeri.

Kako je u svojim mnogobrojnim najavama ove manifestacije govorila gospođica Tatjana Zečević, celodnevni boravak dece iz ustanove na Principovcu bio je jedan obično neobičan dan. Sada kada je sve iza nas možemo bez oklevanja reći da smo ponekad svi okrutni i tako nezadovoljni svojom svakodnevicom a da se ni ne zapitamo „Da li je nama ustvari sve tako loše?“. I zar ne bi bilo bolje i sasvim realnije kada bi makar za kratko izašli iz zidina crno belih zamkova koje smo sami oko sebe sazidali.